Piše: Rade Jarak
Short short story
(Komentar: parafrazirao sam ovdje velikog Fjodora Mihailoviča, u par redaka, oprostite mi zbog takve drskosti, ali što je tu, je.)
Susretoh jučer susjedu, dugo je nisam vidio, valjda je bila u izolaciji, ona je na vrhu zgrade, šesti kat, penthouse, i ima sedam banki.
Bok susjeda – reko.
Bok.
Baš bi vas pitao… dal imate da mi date sedamsto eura?
Zakaj?
Imam problema, sad će mi ugasiti struju.
A,ne. Ja nemam veze s vašim financijskim stanjem. Nego jeste li se cijepili?
Ne, ja sam zdrav. Genetski sto posto ok. Zašto bi se cijepio?
Ali morate se cijepiti zbog mene. Jer se ja mogu zaraziti ako se ne cijepite.
A da, fakat. Moram se brinuti za nju.
– Ali dajte mi sedamsto eura – ponavljam jer znam da ima njemačku penziju – Struju mi gase, smrznut ću se.
– Ali ne mogu se ja brinut o vašim financijama.
Ali ako se ona ne brine za moje financije, zašto bi se ja brinuo za njeno zdravlje.
Eh, Dostojevski…