Piše: Snežana J. Milojević
Iza najvišeg sata u centru grada(1) koji krasi zgradu na laktu bulevara, nalazi se veliki parking prostor. Iza njega je visoka i lepa starinska zgrada. U danima niskih temperatura moguće je videti čudna isparenja iz šahti u njenom dvorištu. Na trećem i po spratu do kojeg se dolazi mehanički zatvorenim liftom, nalazi se niz niskih prostorija u kojima boravi čitava vojska službenika.
U liftu se čuje prijatna klasična muzika. Na trećem i po spratu hermetički zatvorena vrata lifta otvaraju se polugom. I tada se treba okrenuti za 90 stepeni ulevo. Na tom spratu su vrata na levoj strani. Jasno je šta se dešava u glavi filmofila dok ovo posmatra. U njemu se instiktivno budi osećaj klaustrofobije. Na prvi reski zvuk nasilnog otvaranja lifta dolazi do poistovećivanja. Osoba koja to čuje i vidi, pomišlja da se najedenom našla u filmu Biti Džon Malkovič.(2)
Zašto je to tako – enterijer diskretno upućuje pridošlicu da nije trenutak za isticanje sopstvenih potencijala ili projektovanja budućih postignuća. Imputira nužnost otkrivanja portala koji vodi do nečijeg mozga. U tom nečijem mozgu nalaze se precizna uputstva za dalje delovanje. Smernice treba ispoštovati bez pogovora. Nedopustivo je sebi postavljati pitanja etičke prirode(3)
Šta novopridošla(,4) osim da bude umilna, lepa, nosi suknju i gleda u zemlju kao pravi akademac(5), treba da čini? Treba da čita misli i želje Dž.M-a(6), da ih
ispuni. Ne sme očekivati da joj se sve nacrta(7). Nelagodnost predstavlja kretanje po opisanom prostoru. Ukoliko neko sam po sebi nije sitan, mora biti u povijenom položaju. Baš, baš povijenom, kada ulazi u kabinet nekog od DžM-ova.
Kakav zaključak indukuje dosadašnji tok priče? Da institucija u centru grada više liče na osmanski pašaluk nego američku korporaciju. Kako god bilo, jasno je da je košnica niskih, a moćnih karaktera. Ali to nije jedini problem. U talasima snažnim poput cunamija smenjuje se primat paše sa Juga i paše sa Zapada (zašto nijedan paša nije sa Istoka?).
Naizmenično, jedan od njih se povuče – promeni nekoliko, i eventualno još nekoliko članskih karata nečega(8) i vrati se u velikom stilu. Gde se vrati? Vrati se u strukture moći i njihove DžM2 (DžM na kvadrat) mozgove. Onda DžM 1 ode kod frizera, kupi dendi odelo i prošeta dobro poznatim putem kojim se ređe ide. Snažan, jak, neprikosnoven, spreman da pokorava. Svako pogovaranje u njemu izazva kvar. Tada počne da kroz temeni otvor ispušta otrovna isparenja.
DžM 2 odluči da pusti kosu – tako izgleda trascendentalnije. Dugu kosu vezuje u rep. Pre nego iznova sredi lokne i dođe u snop svetlosti reflektora, obiđe svoju jedinicu. Obiđe ustanove kulture u provinciji gde ubira danak. Zatim potvrdi svoje mesto zauvek predsednika svih žirija. Objasni dobrovoljno potčinjenima ko, gde i koju nagradu treba da primi. Ako bih rekla književnu nagradu, previše bih otkrila.
Vratimo se pašaluku – koorporaciji. Osetljiva ženska duša ne može da se kreće na taj način. Ima nepodnošljive bolove u kičmi. I to jeste realan problem – ona prosto mora da se ispravi. Međutim, reč je o ustanovi jedinstvene prirode i karaktera, kakvih nema drugde u regionu. I ako želi da se usavršava, a da ne uđe u mozak DžM-a (ova), greši da to tako može. I proba jednom i proba drugi put i proba treći put. I ne može(9). Pokazala je veliku dozu neprilagodljivosti.
Osetljiva ženska duša – opet govorim o sebi u trećem licu(10). Opet se njišem na raspukloj nosećoj gredi sopstvenog samopouzdanja. Do nje se lako uspnu demoni, uz pomoć dobro pozicionirane lijane. Uprkos tome znam da je svet pun dobrih ljudi. Uprkos tome2 (na kvadrat), retko ko se pridržava saveta Ive Andrića(11). Ja to istrajno činim. Ostali to smatraju gubljenjem vremena. Postoji opasnost da takav princip bude uvod u prozivanja imenom Servantesovog junaka. Takvu ironiju upućenu njoj (meni) mogu da priušte pronicljiviji čitači misli struktura moći.
Frustrirajuće je(12), ali je bar jasno – pa se tih opštih mesta može držati onaj koji se uputio na treći i po sprat. Bar dok ne pronađe portal koji vodi ka mozgu paše broj 1 ili paše broj 2. Uvodno predavanje koje je novopridošlima održano pred ovaj istraživački zadatak sadrži i jednu poučnu priču.
Glavni junak te priče je pokojni profesor sa dva inostrana doktorata. Kakva i na koju temu, više se niko ne seća. Ono što se zna, Bog da mu dušu prosti, bio je
konfliktan. Kako konfliktan? Kada su ga nepravedno dezavuisali na naučno nastavnom veću bio je miran. Po završetku iskaza lažnih svedoka samo je izgovorio: „Psi laju, karavani prolaze“.
Jedan paša donosi jednu tugu, drugi paša donosi drugu tugu, a obojica sami po sebi nosioci su tri tuge (zapravo tri tuga13). Tri osobe idu ispred njih i muče neiskusne u ime jednog ili obojice(14). Tako tuge od ljudi iskazuju lojalnost onima koji su tama. I jedan i drugi paša bezuslovno očekuju da ih po svetlosti pamtimo. Primetila sam da obojici raste nekakva lopta u stomaku paralelno sa terminalnom fazom njihove gordosti(15).
Šta ja tu mogu – da budem obučena u crno, da idem redovno kod kozmetičara, ofarbam se u plavo. Možda na plastičnu operaciju lica?! Ili bar uvećanje usana? Uh, to ne mogu. Da li da na košulji otkopčam jedno ili dva dugmeta. Grickaću olovku, to znam da je važno, naučila sam još onog miholjskog leta i naučne konferencije. Klimati glavom, klimanje glavom je uvek od koristi – to nije laž, to je pristojnost.
To jeste dovoljno da se osetim bezvrednom, ali ne i za pronalazak portala koji vodi ka uspehu. U ovom pripovednom trenutku moram priznati da ne govorim istinu. Do tog portala postoje strelice kako neiskusni ne bi omašili. Ali ja ne razumem zašto bi iko od nekoga to tražio.
Moram reći da je paša broj 1 milostiviji. On je spreman da sve pride objasni. Na primer, pošalje grupni mejl u kome oglasi originalnu naučnu referencu: “Ko ne
dođe na promociju čiji je organizator njegova […] nikada neće objaviti rad u lično-pašalučkom časopisu M24.”(16) Onda bude sve jasno – svi niski ljudi dođu(17).
Ko se usudi da ponekad iskaže neslaganje, i za to postoji rešenje. Neposlušan/neposlušna idu na poklonjenje najmlađoj kćeri pašinoj. Ona je pritajeni gospodar prostora na četvrtom i po spratu drugog zdanja, bez lifta. Reč je o zgradi kolokvijalnog naziva – čardak ni na nebu ni na zemlji(18).
Zato pitam one koji godinama u tim malim kancelarijama obitavaju, zašto preziru tako divnog čoveka. Objašnjavaju kako je svima njima tražio da olako njihov ispit položi(19) student iz njegovog sela. Ili biće koje je uzeto u mentorstvo po nekom dobro obavljenom poslu. Na primer ničim zasluženom zaposlenju u okvirima akademskim, jednog deteta, drugog deteta, trećeg deteta. Sestrića, kume, kumine zaove…
Vreme je da se nešto kaže i o paši koji je zapravo broj 1, ali je glavnoj junakinji priče broj 2. On govori ijekavicom i mogao bi biti, na primer – travnički paša. O čemu govori jedan travnički paša na pristupnom predavanju upućenom pridošlima? Na sred amfiteatra rasprostre asure. Onda njegovi podređeni na asuru
“sipaju odsečene ljudske uši i noseve u znatnoj množini, neopisivu masu ubogog ljudskog mesa, usoljenu i pocrnelu od usirene krvi”(20)
Svi znaju da su to ostaci olupina onih samosvojnih, koji tako samozatajni sada služe u didaktičke svrhe. Ovo pedagoško sredstvo ima snažno dejstvo. Zato svi klimaju glavom potvrdno kada dobiju apokrifno objašnjenje. Ono je kratko i jasno – to nisu ostaci autentičnih, iako sve potajno tako misle. A čiji su? To nije bitno. I broj 1 i broj 2 pozom kvazipokajnika, čiji glas obuzima tremor, sve mogu da objasne. Pa i to da je sve ovo bila odbrana najviših vrednosti čovečanstva.
Čovek neminovno postaje invalid (21) posle ovakvih iskušenja. Oboleloj kičmi prija sumporovita voda u banji ispod planine Jastrebac. Tamo važe jasna naučna pravila – na primer Arhimedov zakon. Zato i čovek s invaliditetom u toplom banjskom bazenu može da hoda uspravno i bez bola.
Gužva je u bazenu sa lekovitom vodom. Mogu da hodam i umišljam da nisam invalid. Umišljam da sam ojačala. Nastojim da se naviknem na taj osobeni miris. Lebdim u vodi kako bi mi celo telo obujmila topla tečnost. Uprkos svemu glavu držim iznad vode. Za svaki slučaj.
Ponekad prođem pored starinske zgrade koja se nalazi iza velikog parkinga. U danima niskih temperatura moguće je videti čudna isparenja iz šahti u njenom dvorištu. Kakvoću i poreklo isparenja nemoguće je opisati. Podzemlje ove ustanove nedostupno je običnim smrtnicima. Jedino je jasan njihov miris. S apsolutnim procentom verovatnoće može se reći da je to miris sumpora.
Fusnote::
1] Najvećeg grada u regionu hronotopa priče.
2] U daljem tekstu Džon Malkovič = DžM. U daljem tekstu ime Džon Malkovič (DžM) prerasta u simbol.
3] Na tom spratu niko nije raspoložen da čuje ičije mišljenje osim svog.
4] Može biti i novopridošli, ali pošto se od njega traži sve isto (sem da nosi suknju), jasno je da i on gubi identitet. On postaje ona dama sa dubokim dekolteom koju vidi Džon Malkovič, kada napokon uđe u sopstveni mozak.
5] Ово је изгледа неки оријентални Џон Малкович.
6] Zapravo DžM-ova, dvojica ih je u ovom narativnom trenutku.
7] Kada promaši, DžM broj 1 koji je, u stvari, DžM broj 2, ali za nju lično je DžM broj 1, kaže joj: „Hajde, pokaži bar malo socijalne intelignecije“.
8] Pod A – u ovom trenutku autorka pokazuje ozbiljnu dozu kukavičluka – možda. Pod B – možda ne želi da se priča pretvori u populističko politikanstvo.
9] Ponekad se ušuška u ideju da bi impozantna bibliografija mogla biti važna. Ili talenat za tu vrstu posla. Ili kreativnost. Ili iskustvo na sličnim poslovima…
10] Opet govorim o sebi u trećem licu, i to kroz neoprostivo patetičan niz reči.
11] „Sve Drine ovoga sveta su krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo.“ / „Sve Drine ovoga svijeta su krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ipraviti; nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo.“ (da ne naljutim pašu sa Juga – ekavicom; iz istog razloga za pašu sa Zapada – ijekavicom).
12] Preciznije je reći – ponižavajuće je.
13] Simbolični znak na zastavi što su nosili barjaktari koji idu ispred paše. Što je paša bio značajniji, imao je više barjaktara, prethodnicu koja je najavljivala njegovu eminenciju.
14] Zavisi da li su u svađi ili u, uslovno rečeno, ljubavi.
15] Bahatoću, rekli bi upućeniji.
16] Ovaj drugi paša u svom privatnom M51 časopisu baštini strategiju – vruće – hladno: čas hoće, čas neće. Pouka – sve zavisi od njega.
17] Ako ne dođu, ne samo da zaista ispuni pretnju, nego i radovi koji su već bili u procesu objavljivanja, bivaju naprasno vraćeni.
18] Njoj se ide na poklonjenje iz čisto objektivnih razloga – ona ima neophodne akademske kvalitete – narcizam sadizam i sl.
19] To znači položiti, ali ne zahvaljujući znanju. Indikativno je i to, kada brojni stanovnici trećeg i po sprata, koji su mi ispovedili tu dobro čuvanu tajnu, pitam da li su dozvolili tako nešto, svi istovetno odgovoaraju: „Taj student je ionako znao za prelaznu ocenu“. Tako čuvaju fluidni oblak svog akademskog dostojanstva.
20] Ivo Andrić (1976): Travnička hronika , str. 323.
21] Boravak u prostorijama kao u filmu Biti Džon Malkovič ostavlja posledice, pogotovu po kičmu. Kada se statika tela naruši, malo po malo, propada koštanozglobni sistem.