Piše: Aleksandar Novaković
SMRT STAROG PAJTONOVCA
Ostrvska republika Nova Kaskara, Karibi. Stari Pajtonovac sedi u senci kokosovog drveta. Čita „Novi Kaskaranski dnevnik“, minijaturno parče papira za koje mu treba lupa. Duboko se udubio. Odjednom mu nešto padne na pamet
PAJTONOVAC:Prokleti kokosov orah! Ili je to guano?
Zagleda voćku
PAJTONOVAC: Šljiva! Ponovo prokleti Srbi!
GLAS SA DRVETA, JAK SRPSKI AKCENAT: Čuo sam te! To je rasistički!
PAJTONOVAC: Ne, nije.
GLAs: Da, jeste.
PAJTONOVAC: Ne nije. Vi ste beli, Evropljani i hrišćani i pritom iz Istočne Evrope. Vas je potpuno politički korektno mrzeti. Kao jebene Ruse, Mordovane, Letonce ili šta god.
GLAS: Letonci su baltički narod. Oni tehnički pre pripadaju severu nego istoku.
PAJTONOVAC: Ma, to su sve prokleti Sloveni.
GLAS: Ne, nisu. Ja sam Sloven.
PAJTONOVAC (tiho): I nisi se izvinio zbog toga? O Bože!
GLAS : Letonci pripadaju baltičkim narodima i govore drugim jezikom.
PAJTONOVAC: A na koji jezik liči letonski?
GLAS: Na litvanski.
PAJTONOVAC: A litvanski na koji jezik liči?
GLAS: Ni na jedan. Osim letonskog.
PAJTONOVAC: Da nisu oni možda Kelti?
GLAS: Kelti na Baltiku?
PAJTONOVAC: Ako može tigar u Africi, kao u mom skeču (reče on nadajući da će ga prepoznati) onda mogu i Kelti na Baltiku.
GLAS: Letonci nemaju veze s Keltima.
PAJTONOVAC: Možda nemaju ali ti imaš. Prepireš se kao Teri Džouns.
GLAS: Ko ti je taj?
PAJTONOVAC: Kelt koji je prestao da bude. A šta ti, Srbine, radiš tamo gore osim što voliš da vodiš arboralne lingvističke rasprave?
GLAS: Pečem rakiju. Sori za šljivu.
PAJTONOVAC: Praviš alkohol u domaćoj radinosti? Zar to nije zabranjeno?
GLAS: Teraj se u pizdu materinu!
PAJTONOVAC: Pa sad, narode, u pravu je. Nije to moja briga. Kako god! Udareni mokrom čarapom, svi oni…Nije čudo kad granicu dele s prokletim Hrvatima koji se opet nadovezuju na one nesnosne Slovence a ovi na ljigave Austrijance i tako sve do smrdljivog Lamanša. Hvala Bogu, tu ludilo prestaje. Na Lamanšu. I na granici s Velsom. I kod Hadrijanovog zida. A da, i u Irskom moru.
GLAS(peva):
Peče čiča rakiju,
zabravio kapiju,
Jedan bezobrazan sakri se za kazan
Pa mu popi raaakijuuuu.
PAJTONOVAC: PREKINI JEBENU BUKU! POKUŠAVAM DA SE ODMORIM NA OVOM PROKLETOM KAMPARI OSTRVU!
GLAS: Sori.
PAJTONOVAC: Čuo sam te, da znaš. Ššš!
GLAS: Neću više, časna pionirska. Scouts honour.
PAJTONOVAC: Prestani! To je blesavo. Na komandu rez prelazimo na sledeću pojavu. Iiiiiii, rez!
Pređašnje stanje. Pajtonovac čita mini-novine. Dolazi Kaskaranac, kelner, s enormnim plavim koktelom na poslužavniku, okićenim kaskaranskim ukrasima: perima, strelama, vudu-lutkicama i, iz nepoznatog razloga, suncobrančićima i koricom od limuna
KELNER: Vaš koktel,gospodine.
PAJTONOVAC: A, Podjarmljena Kaskara.
KELNER: Da, gospodine.
PAJTONOVAC:Što mu je suprotno od Kuba Libre?
KELNER: Da, gospodine.
PAJTONOVAC: Divan koktel, norveški plav. Ima prekrasno perje.
KELNER: Da, gospodine.
PAJTONOVAC: Sjajno.
KELNER: Mogu li da odem gospodine?
PAJTONOVAC: Samo jedno pitanje.
KELNER: Da?
PAJTONOVAC: Otkad je vaša zemlja nezavisna?
KELNER: Od 1978. godine gospodine.
PAJTONOVAC: Moj sin Rodžer je tad imao tri godine i vidi šta je nastalo od njega. Kad izađe na M 71 ne može da nađe put za Patni. Možeš li ti da nađeš put za Patni?
KELNER: Ne gospodine.
PAJTONOVAC: Nikad nisi bio u Engleskoj? Kako? Pa celo prokleto ostrvo se odselilo tamo.
KELNER: Ne baš svi, gospodine.
PAJTONOVAC: Ostavili su samo kelnere i služavke.
KELNER: Zamolio bih vas da tako ne govorite o mojoj otadžbini.
PAJTONOVAC: Molim?
KELNER: Zamolio bih vas da tako ne govorite o mojoj otadžbini.
PAJTONOVAC: A, pa ja ni ne znam ko vam je otac. Znate li vi?
KELNER: JA VRLO DOBRO ZNAM KO MI JE OTAC!
PAJTONOVAC: I ja znam ko mi je matori, takođe. Nažalost.
KELNER: Znam, pokušavate da napravite štos. Ako mi dozvolite: ne ide vam.
PAJTONOVAC: U pravu ste. (Pauza) Dođe čoveku da se ubije posred ovog precenjenog tropskog raja.
KELNER: Ne brinite, vratiće vam se inspiracija.
PAJTONOVAC: To je moja žena rekla pre dvaes godina za moju erekciju.
KELNER: Žao mi je.
PAJTONOVAC:Meni nije. Grozna je. Gde smo ono stali?
KELNER: Gde?
PAJTONOVAC: Trebao bi mene Alchajmer da drma a ne vas. A, da, setio sam se: vređao sam vam otadžbinu. Pod jedan: ovo nije otadžbina. Nemci imaju faterland, Rusi imaju rodinu, Francuzi, žao mi je da priznam ali, i oni imaju otadžbinu, čak i mali smrdljivi debeli Belgijanci imaju otadžbinu. Ono što vi imate, gospodine, ako se tako možete nazvati, je parče kamena posred Kariba na koje su ptice praznile creva jer nisu mogle da se strpe do Jamajke.
KELNER: Ne mogu da vas ispratim.
PAJTONOVAC: Pratite,pratite, to mi se sviđa. Vidite, da nekim čudom neki sifilistični španski kapetan nije zalutao baš ovde i podigao tvrđavu i burdelj mislim da vi ne bi nikad imali otadžbinu. Još preciznije, da neki liverpulski kapetan po imenu Simor Bendover, takođe lud od sifilisa, nije preoteo tvrđavu od „Degosa“ ne bi došlo do procvata britanske ekonomije i ,sukcesivno, transporta velikog broja crnih robova na Kaskaru.
KELNER: Novu Kaskaru.
PAJTONOVAC: Potejto, potato. Elem, da moje slavne pretke samo Proviđenje nije vodilo put ovog ostrva vaš čukunčukundeda ne bi nikad postao rob a vi nikad ne bi bili kelner i govorili engleski. I, ne bi se prezivali Nezbit.
KELNER: Šta hoćete da kažete?!
PAJTONOVAC: Ništa. Osim da kolonijalizam ima svoje civilizacijske prednosti. Evo, da nije nas, Brita, vas bi sad plemenski vrač lečio od straha od lavova. Ili lepre, nisam siguran.
KELNER: BAŠ VAM MNOGO HVALA!
PAJTONOVAC: Nema na čemu, i drugi put.
KELNER: Ako mislite da je ovo neki skeč…
GLAS (peva): U kafani pušim i špricere rušim,
Priroda mi vesela!
KELNER: Šta je to?
PAJTONOVAC: Srbin. Samo ga ignorišite. Gde sam ono stao?
KELNER: Kod vređanja crne rase.
PAJTONOVAC: A,da. Otkad ste se vi i vama slični doselili u London on je prosto prestao da bude London. Izgubili smo svaku kulturnu autentičnost. Stoga sam došao ovde. Da vam uzvratim udarac i kolonizujem vas.
KELNER: Nije vam bilo dovoljno jednom?
PAJTONOVAC: Očigledno niste ništa naučili pa moramo da ponovimo. Gori ste od Iraca i Amerikanaca, pobogu!
KELNER: Vi sami da kolonizujete nas?
PAJTONOVAC: Hajde, hajde, nećemo sad o nevažnim detaljima.
KELNER: U svom životu nisam bio ovoliko uvređen. A služio sam i kraljevsku porodicu. I vaše fudbalske huligane.
PAJTONOVAC: Hm. I, u čemu je prokleta razlika?
KELNER: Tražim od vas izvinjenje.
PAJTONOVAC: Evo, izvinjavam vam se, iskreno, u ime britanske krune, za to što smo vas kolonizovali da bi vam potom dali nezavisnost i poslovnu priliku da nas služite na plaži. A sad odjebite !
KELNER: Odjebati i hoću.
Kelner odlazi. Pajtonovac se vraća čitanju. Kelner se vraća sa naperenom pištoljčinom koja izgleda kao neka rezerva preostala iz britanskog kolonijalnog perioda, zalutala sa galije Džeka Speroua.
PAJTONOVAC: Pištolj, hm. Zanimljivo.
KELNER: Zapravo je kubura.
PAJTONOVAC: Maznuli ste to iz muzeja,zar ne?
KELNER: Izvini mi se ili ću te upucati.
PAJTONOVAC: A šta ako kažem ne?
KELNER: Ubiću te.
PAJTONOVAC: Mislite li da ćete me ubiti tim komadom gvožđurije? Hahahahahaha! Ubijate me u pojam!
KELNER: To mi je i namera.
PAJTONOVAC: Dobro. Samo, pazite, ko zna ko je sve držao to čudo i gde je sve to zarđalo čudo bilo. Ne bi me začudilo da od samog držanja te kubure zaradite bar sedam infektivnih i pritom neizlečivih bolesti.
Kelner zategne oroz
KELNER: Ovo ti je poslednja prilika.
PAJTONOVAC: Moja poslednja prilika je bila kad su mi nudili da budem ministar pravde u Južnoj Africi a onda je onaj komunjara Mandela upropastio sve.
KELNER: Izvini se.
PAJTONOVAC: Hoću ali ne sad. Moram da odem do Okinave. Znate, norveški kralj Hakon tamo drži dobrotovorni bal.
Klisne kao poslednja pička nalevo. Kelner mu puca u leđa. Pajtonovac padne, licem u pesak. Noge mu ostanu u vazduhu. Pravi pokrete kao da pokušava da izvede smešni hod. Kelner vadi rog s barutom i kuglicu i kremen i fitilj i parče tkanine i šipku i pokušava da ponovo napuni kuburu
KELNER: Jel osećaš da ćeš umreti?
PAJTONOVAC: Hmmm, ne baš. Samo neugodni bol u mojoj jetri ali to je verovatno zbog decenija konzumacije viskija.
KELNER: Dokrajčiću te, znaš.
PAJTONOVAC: Lakše s tom kuburom, dečko.
KELNER: Dečko!? Kome ti govoriš dečko?
PAJTONOVAC: O, zajebi tu političku korektnost.
KELNER: Neću. Ti si rasista.
PAJTONOVAC: E, baš nisam.
KELNER:E, baš jesi.
PAJTONOVAC: E,baš nisam.
KELNER:E, baš jesi.
PAJTONOVAC: Mislim da umirem.
Kelner vadi priručnik iz džepa. Priručnik je naslovljen: KAKO UBIJATI IZ KUBURE ZA POČETNIKE. Petlja s punjenjem
KELNER:Gde baš sad. Pa tek sam ušao u fazon.
PAJTONOVAC: Jebiga.
Umre. Pauza
PAJTONOVAC ( samrtnom hropcu): Ne nisam rasista.
KELNER: E, baš jesi.
Pajtonovac se pridruži horu nevidljivom.
GLAS: Brale garavi, ti dole! Oš rakijicu?
KELNER: A što jebeno ne?
(Mrak)